Општина Бачка Паланка – грађевине које откривају занимљиве приче

Бачка Паланка се налази на простору Војводине и заузима површину од 579 км2, што је сврстава у групу већих општина у овој покрајини. Преносимо чланак како је магазин daibau.rs представио општину Бачка Паланка. 

Центар општине је истоимени град, а поред њега ту је и 11 насеља: Челарево, Гајдобра, Нова Гајдобра, Пивнице, Деспотово, Силбаш, Параге, Обровац, Товаришево, Младеново и Карађорђево. Дунав, који чини природну границу између Бачке и Срема, пресеца општинску територију, те њој припадају и два мања насељена места у Срему – Нештин и Визић.

Општина Бачка Паланка налази се на обали реке Дунав, на самој граници са Републиком Хрватском. Налази се у непосредној близини Новог Сада – 40 км западно.

Tериторија општине Бачка Паланка је била насељена још у праисторијском периоду. Блага клима, плодно земљиште и близина великог речног тока реке Дунав, довели су до тога да су се на тлу Бачке Паланке кроз историју смењивале цивилизације. На основу ископавања и археолошких истраживања, поуздано се зна да се људска насеља формирају још од неких 30 000 п.н.е, најстарија налазишта откривена до сада на територији ове општине потичу из периода између млађег и старијег каменог доба. Прва стална насеља су подигнута у 11. веку, а назив Паланка се први пут помиње 1593. године.

Код Бачке Паланке, на левој обали Дунава, налази се Келтски опидум, познат под именом Турски шанац. У равничарском делу атара доминира земљано утврђење у облику прстена, чија је ширина бедема 5 метара, а сачувана висина 1,8 метара. Јужно од земљаног утврђења простире се, вероватно урбанизовано, полуукопано латенско насеље. На основу налаза керамике и метала, верује се да је опидум подигнут у периоду касног латена и да је трајао до средине И века н.е., а да је у истом живело келтско племе Боји.

Једне од најзначајнијих знаменитости на територији општине Бачка Паланка јесу чувени дворац породице Дунђерски у Челареву, који је био стециште бројних угледних личности из света политике и културе: у њему су боравили Никола Тесла, сликари Паја Јовановић и Стеван Тодоровић, песник Лаза Костић, а у дворцу је један период боравио и Александар И Карађорђевић…

Ту је и чувена ергела коња Карађорђево основана још 1885. године, а чијим обиласком посетиоци могу да уживају у јахању и вожњи фијакером кроз нестварне крајолике Специјалног резервата природе “Карађорђево” или у обиласку музеја коњарства. У оквиру ергеле налази се и хиподром на којем се традиционално одржавају коњичке трке.

Поред наведених, не пропустите ни ових четири знаменитости:

Сремска кућа – архитектура руралних подручја Срема у 18. веку

Сеоска кућа, споменик културе од изузетног значаја, потиче из 18. века (1749. године) и налази се у Нештину. Представља развијени тип стамбеног објекта, карактеристичан за рурална подручја Срема у 18. веку. Налази се у делу села познатом под именом „Доља“, на благој падини, удаљена од уличне регулације. Кућа има правоугаону основу, а карактеришу је три нивоа – подрум, приземље и таван.

У питању је приземни објекат, грађен у бондрук систему (дрвени стубови учепљени у храстове темељне греде) са испуном од плетера, кућа је облепљена блатом, а двоводни кров прекривен трском. Пошто је смештена на благој падини, на њеној предњој страни налази се подрум који је озидан ломљеним каменом пешчаром. Просторни распоред је традиционално троделне структуре, соба-кухиња-соба. Просторије су мале, а у кухињском делу је очувано отворено огњиште.

Специфичност представља отворени ходник – гонг (гонк) са ручно резбареним храстовим стубовима и аркадама на чеоној и подужној фасади. У таванском делу налази се стилски необичан и богато украшен трем. Дрвенарија је од храстовине, а улазна врата су слагана у облику „рибље кости“.

Изузетном значају овог објекта доприноси његова старост, реткост и обрада дрвених делова. Избором и начином обраде материјала, градитељ је остварио посебну целину, а захваљујући тежњи за оплемењивањем постигнут је склад облика, састава и боје.

Кућа је припадала породици Савић, а данас се налази под управом Покрајинског завода за заштиту споменика културе, Петроварадин.

Народна библиотека “Вељко Петровић” – некад здравствена данас културна установа

Некада кућа др Едуарда Илга, а данас Народна библиотека “Вељко Петровић” грађена је на прелазу из 19. у 20. век.

Др Едуард Илг био је срески лекар у Паланци, а од 1888. године, лекар моћне “Кранк касе” у Немачкој Паланци. То му је обезбедило да на плацу срушене породичне куће изгради велику и лепу једноспратну зграду која је и дан-данас један од најбоље очуваних објеката из тог периода у Бачкој Паланци. Подигнута је на самом почетку 20. века, правоугаоне основе у стилу касне мађарске сецесије, са два улазна портала и подрумском етажом испод две трећине објекта. Јужни улаз са приземљем био је пословни део објекта, а северни улазни портал и спрат чинили су стамбени простор породице Илг, који је повезан дрвеним степеништем са приземљем и малим тремом, који излази у дворишни парк.

Године 1944. у њој је формирана Војна болница, која ће обухватити комплекс зграда од Клостера (данас ОШ “Свети Сава”) закључно са санаторијумом др Илга. Укидањем исте, зграда ипак остаје у функцији здравства, у њу је пресељен Антитуберкулозни диспанзер, а спратни део је адаптиран стационарном лечењу болесника.

Илгова зграда је предата 1968. године на управљање Народној библиотеци “Вељко Петровић” а иста се у њој и дан-данас налази. Библиотека, заједно са својим огранцима у насељеним местима општине Бачка Паланка (13 огранака), броји књижни фонд од 227.498 публикација, а он се континуирано обнавља и проширује са новим насловима у складу са потребама и жељама корисника.

Народна библиотека „Вељко Петровић“ установа је која негује културу и традицију своје средине од оснивања прве српске читаонице у Бачкој Паланци далеке 1869. године па све до данас. Активно учествује у друштвеном животу грађана ове општине као културни, али и информациони центар који посредује између књига, информација и корисника. Са бројним и разноврсним активностима ова установа представља место сусрета и дружења, простор за одржавање културних садржаја, размену идеја и учење.

Музеј града – историја у историјској згради

Некада зграду Грађанске школе, а данас Музеја града, пројектовао је и градио на самом почетку прошлог века (од 1901. до 1903. године), архитекта Франц Рајхл за 106.000 круна, по налогу инвеститора: Бачке жупаније и Среза паланачког.

А сада више о самој архитектури грађевине. Чеоно је извучена на регулациону линију улице окренуте ка западу. Зграда је једноспратна у облику ћириличног слова П, а северно и јужно крило зграде дају симетричност и складност целокупној концепцији објекта. Дворишна фасада је разуђена поменутим крилима, као и централним делом зграде, који је истакнуто извучен у односу на основни правац дворишне линије.

У архитектонској концепцији уочен је утицај архитектуре историцизма, нарочито је наглашена стилска препознатљивост на уличној фасади, која је у основи приземља и спрата, завршно са кровним венцем, у централном делу и на јужном и северном крилу, фасадно извучена у односу на регулациону линију улице.

Прозори су двокрилни и трокрилни, у приземљу полукружно засвођени, а на спрату равним тимпанонима, што попут кордонског венца зграду хоризонтално пресеца и наглашава две етаже. Централни део уличне фасаде се завршава барокним ризалитом, који надвисује кровни венац и кореспондира са плитком малтерском пластиком наизменичних низова геометријских фигура.

Улаз у зграду обезбеђују два одвојена улазна портала, који су омогућили да приземље, као и посебна целина (женска школа), буду одвојени у функционалном смислу у односу на спратни део (мушка школа), у који се улазило из дворишта, кроз хол, па широким степеништем од вештачког камена на спратну етажу. У јужном крилу, у приземљу, смештена је фискултурна сала а на спрату свечана сала, док су у северном крилу смештене две учионице. Испод северног крила зграде налазе се подрумске просторије, а терасе које повезују преко дрвеног степеништа спратну етажу, оивичене су оградом од кованог гвожђа, што представља посебан архитектонско – стилски елемент касне мађарске сецесије.

Након ослобођења 1945. године, Грађанска школа постаје Непотпуна мешовита гимназија, а од 1948. године Потпуна мешовита гимназија назива „Државна реална гимназија“ Бачка Паланка. У грађевини ће бити смештена Техничка школа, Економска школа и основне школе „Клара Фејеш“и „Веселин Маслеша“. А данас је овде смештен Музеј града Бачке Паланке који се налази у склопу Културног центра Бачка Паланка. Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин евидентирао је објекат као културно добро.

Музеј града Бачка Паланка усмерен је заштити, интерпретацији и промовисању мултикултуралног наслеђа општине Бачка Паланка од праисторије до данас, кроз палеонтолошку, археолошку, нумизматичку и уметничку грађу. Стална поставка која броји 5.530 предмета, хронолошки презентује прошлост ове општине. Предмети су изложени у оквиру следећих поставки: Археологија са палеонтологијом (развој цивилизације од најпримитивнијих организама па до првобитног човека), Историја (осврт на Други светски рат, најзначајније историјске тренутке рата), Етнологија (предмети везани за некадашње обичаје), Легат Леонарда Немета (барокна грађанска просторија), Природњачки кабинет (ретке препариране животиње са овог поднебља), Нумизматика (од најстаријих до савремених кованица и папирног новца), Легат Жељка Дрљаче (цртежи, слике и скулптуре уметника родом из Бачке Паланке), Учионица грађанске школе (реплика школског система из 1903.), Спомен-соба страдалим и рањеним суграђанима деведесетих, Етно-кухиња Еве Сеч (поставка која прати словачке обичаје), Сувенирница (радионичарски простор са опремом за ткање, шивење и израду уникатних предмета), Библиотека (књиге из периода од 1800. године па све до данас), Тактилна изложба за слабовида и слепа лица, Стална галеријска поставка, иконе и уље на платну; Галерија са смењујућим поставкама, Фоаје – позоришни костими из представа; поставка руда и минерала; етно и историјски предмети.

Српска православна црква у Нештину – православна верзија барокне архитектуре

Поред Сремске куће, познате и као Савићева кућа, важно је истаћи још једну знаменитост у Нештину. Реч је о цркви посвећеној Светом Козми и Дајману. Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

Ова сакрална грађевина подигнута је 1793. године, као једнобродна грађевина са споља петостраном, а изнутра полукружном апсидом. Сачувани западни калкан сведочи да је високи звоник призидан нешто касније; распоред и облик украса је изведен по схеми устаљеној у градитељству крајем 18. века. Стилски припада православној верзији барокне архитектуре. Северна и јужна фасада украшене су пиластрима повезаним луцима под којима су полукружно завршени прозори.

Иконостас је резбарио Марко Гавриловић са сином Арсенијем Марковићем 1772. године, а осликао га је Теодор Крачун 1773. године. Он је насликао и иконе Крунисање Богородице и Богородица са Христом, као и икону Светог Јована Златоустог са архијерејског трона. Икону са Богородичиног трона насликао је и потписао јереј Рафаило Милорадовић 1724. године. Три иконе Станоја Поповића сачуване су са старог нештинског иконостаса из 1741. године, царске двери су насликане средином 18. века, а певничке иконе и северне двери, као и празничне иконе, сликао је Стефан Гавриловић 1800. године.

У општини Бачка Паланка све врви од историје, свака грађевина доноси неку интересантну причу и открива више о култури и традицији овог поднебља. Упловите и ви у историјски времеплов ове општине Јужнобачког округа!