58. сусрет у пивничком пољу 22 – 24. новембар 2024. Пивнице

Међународни фестивал певача-солиста словачких изворних народних песама Stretnutie v pivnickom poli – „Сусрет у пивничком пољу“ основан је 1966. године и од тада се одржава сваке године.

Војвођански Словаци већ више од три века живе у складној симбиози са свим народима и народностима на овим просторима. Словаци из Пивница, међутим, широј јавности су познати по свом специфичном дијалекту, уникатним народним ношњама, архаичним традиционалним играма, али и по упечатљивим народним песмама.


По свему набројаном, готово потпуно се разликују од Словака из осталих војвођанских средина, што је вредно похвале, јер више од два века остају доследни својим традицијама, упркос асимилацији, будући да су једини чувари фолклорних, певачких и народних традиција Словака на територији своје општине (Бачка Паланка).

Те специфичне различитости већ више од педесет година, тачније, од 1966. године, успешно негује и широј јавности поносно презентује Словачко културно-уметничко друштво „Пивнице“. Оно је основано у циљу чувања, бележења, неговања и презентовања словачких традиција, песама, ношњи, фолклора, језика, музике, обичаја, али и читаве културне ризнице Словака у Пивницама, па и у Војводини уопште. Упоредо са оснивањем друштва, у оквиру њега се рађа најстарији фестивал војвођанских Словака – Међународни фестивал певача солиста словачких изворних народних песама „Сусрет у пивничком пољу“, који је 11. јуна 2013. године проглашен од стране Националног савета словачке националне мањине од изузетног значаја за очување традиције изворног музичко-фолклорног стваралаштва словачке националне мањине у Србији.

Међународни фестивал певача-солиста словачких изворних народних песама Stretnutie v pivnickom poli – „Сусрет у пивничком пољу“ основан је 1966. године и од тада се одржава сваке године. Првобитно се одржавао у другој половини јануара у Пивницама, а због начина финансирања, његов термин је померен за предзадњи викенд у новембру.

Награђени учесници 57. Сусрета у пивничком пољу

Сусрет је такмичарског карактера и на њему учествују млади – неафирмисани певачи из средина где живе Словаци, својевремено у бившој Југославији, а данас у Србији. Сусрет је од 1997. године попримио међународни карактер и на њему учествују, сем домаћих певача, и певачи из Румуније, Хрватске и Мађарске, а сваке године се укључују државе у којима живе Словаци. Поред овога, потребно је истаћи да је “Сусрет у пивничком пољу”,

Манифестације у оквиру фестивала (изложба ручних радова)

поготово за награђене певаче, својеврсна одскочна даска за даље активно бављење певањем и музичком уметношћу уопште. Награђени певачи по завршетку фестивала снимају награђене песме у Студију М РНС, уз музичку пратњу Народног оркестра радија и на тај начин обогаћују фонотеку словачке редакције Радија Нови Сад, као и ТВ Нови Сад. Значај Сусрета је и тај, што многи од њих, поготово они надаренији, настављају да раде у својим срединама као уметнички руководиоци певачких и инструменталних састава, у културно-уметничким друштвима, удружењима, организацијама и институцијама. За омладину, учеснике и госте фестивала, сваке године се организује традиционални културно-забавни програм у просторијама СКУД-а Пивнице као и разне пропратне манифестације. У програм фестивала се убраја, и сваке године се организује програм гостујућег ансамбла из Словачке Републике, и то недељу дана пре одржавања самог фестивала, тако да посетиоци, љубитељи народних обичаја, могу да уживају четири дана на овој манифестацији.

Од 2013. године, Сусрет се први пут организује на основу потписаног уговора о међусобним правима и обавезама оснивача и организатора фестивала, који је сачињен на основу Закона о националним саветима националних мањина и одлуке Националног савета словачке националне мањине да је Међународни фестивал певача-солиста словачких изворних народних песама „Сусрет у пивничком пољу“ од изузетног значаја за очување традиције изворног музичко-фолклорног стваралаштва Словачке националне мањине у Србији.

Победник 57. Сусрета у пивничком пољу

Фотографије:
1. Мирослав Пап
2. Игор Забунов
Текст: Мирослав-Јурај Бела