Парк природе Тиквара

Парк природе Тиквара налази се на југу Бачке на подручју општине Бачка Паланка.
Простире уз леву обалу Дунава на површини од 508 ха. Ово заштићено подручје представља специфичан природни мозаик сачињен од водених и копнених екосистема.
Стављен је под заштиту 1997. године због очувања комплекса аутохтоних барско-мочварних и шумских екосистема који представљају уточиште ретким врстама биљака и животиња.

Парк природе Тиквара представља компактан ритски комлекс. Читава површина
заштићеног подручја насута је песком и муљем које је Дунав акумулирао приликом
изливања и отицања. У оквиру природног добра постоје многобројне баре, млаке, стари рукавци, мочварне површине, као и мање и више издигнуте греде које су само повремено плављене. Сви облици рељефа (ерозивни и акумулациони) су подложни сталним променама због динамичких својстава тока Дунава под којима се подразумевају учестале промене његовог водостаја и протицаја, често изливање из основног корита и повлачење у исто, као и различит интензитет речне ерозије и акумулације.

У Парку природе налази се спортско-рекреациони центар који садржи:
1. Спортска хала универзалног типа, која одговара свим нормативима за одвијање
такмичења врхунског спорта.У свом саставу поседује:
велику дворану капацитета 1200 седишта са официјелним тереном за рукомет, карате,
гимнастику, кошарку и одбојку; малу дворану без гледалишта, официјелних димензија за одбојку, стони тенис и кошарку; четворостазну аутоматску куглану; фитнес центар са теретаном; физиотерапеутски блок; пратеће садржаје (свлачионички простор, канцеларијски анекс управе, помоћне просторије, енергетски део, бифе ресторан и сл.)
2. У комплексу отворених терена налазе се:
Фудбалски терен, Около фудбалског терена налази се бетонска атлетска стаза. На стази се налази залетиште и рупа за скок у даљ. Као и јарак за трку са препонама. У комплексу тениских терена 4 терена су за играње на шљаци. Бетонски терен је истих димензија као терени на шљаци и издвојен је. Терени за кошарку (2 терена) су пресвучени гуменом подлогом – тартан. Кошаркашки терени се углавном користе за рекреативно играње кошарке. Од такмичења се организују школска такмичења. Површина оба терена износи 840 м2 . Терени за одбојку – 2 терена – пресвучени су тартаном. На њима се одбојка игра рекреативно или их користе одбојкашки клубови за тренинге у летњем периоду. Површина оба терена је 324 м2. На центру се налазе два терена на којима се игра рукомет или мали фудбал. Пресвучени су тартаном. Рукометни терен се користи за тренажни процес у летњем периоду као и за одржавање школских такмичења. На истом се рекреативно игра мали фудбал и одржавају се турнири.Површина оба терена износи 1600 м2. Теретана на отвореном такође је у склопу Парка пророде Тиквара, као и тениски терени и отворени олимпијски базен.

Биљни свет парка природе представља остатке природних ритских шума и ритова
Подунавља који су услед антропогеног утицаја сведени на уске појасеве уз реку. Основно обележје флори даје присуство црног глога (Цратаегус нигра), који је субендемит Подунавља и прати ток реке. Значајно је и присуство водених биљних врста – жутог и белог локвања (Нумпхар лутеум и Нyмпхаеа алба), које су заштићене као реткости. Екосистемски је важно присуство дрвенастих врста које изграђују шумске састојине различитих заједница као што су: бадемаста врба (Салиx триандра), пурпурна врба (Салиx пурпуреа), бела врба (Салиx алба), бела топола (Популус алба), црна топола (Популус нигра), пољски јасен (Фраxинус ангустифолиа), вез (Улмус лаевис), брест (Улмус минор) и храст лужњак (Qуерцус робур). Подручје Тикваре карактерише специфична, разноврсна и очувана фауна. Ту је пре свега разновсна орнитофауна коју чини око 150 врста птица, од чега у гнездарице спада око 80.
Овде се током зимских месеци редовно окупља преко 100 примерака лабуда грбца (Цyгнус олор) из Средње Европе, бројни корморани (Пхалацроцораx царбо), ћубасте патке (Аyтхyа фулигула), риђоглаве патке (Аyтхиа ферина) и ћубасти гњурци (Подицепс цристатус). Шумска станишта су богата птицама из реда певачица (Пассериформес) и детлића (Пициформес). Међу детлићима нарочиту пажњу привлаче ретка црна жуна (Дрyоцопус мартиус), зелена жуна (Пицус виридис) и мали детлић (Дендроцопос минор). Ту су и многобројне птице грабљивице попут мишара (Бутео бутео), јастреба (Ацципитер гентилис), веома ретких осичара (Пернис апиворус), црних луња (Милвус мигранс) и др. Представници сисара иако нису многобројни као птице не треба их занемарити. Само неки од њих су: водена волухарица (Арвицола террестрис), пољска волухарица (Мицротус арвалис), пух лешникар (Мусцардинус авелланариус), лисица (Вулпес вулпес), видра (Лутра лутра) и многе друге. На простору Тикваре постоји изузетно богат свет инсеката међу којима се посебно издвајају вилини коњици (Одоната) и лептири (Лепидоптера). Тиквара представља важно мрестилиште већине дунавских врста риба па самим тим има и велики значај за очување генетског фонда ове групе животиња. Фауна риба заштићеног подручја састоји се од око 20 врста у оквиру фамилија: штуке (Есоцидае), бјелице (Цyпринидае), сомови (Силуридае), гргечи (Перцидае), пешеви (Цоттидае) и мекушице
(Гадиидае).

У границама Парка природе не постоје културна добра, али у непосредној близини постоје итекако занимљиви културно-историјски објекти. То су пре свега три цркве у Бачкој Паланци (Српска православна црква, Римокатоличка црква и Словачка евангелистичка црква), затим „Музеј града“ исто у Бачкој Паланци и дворац Дунђерски у Челареву.

Повољан географски положај, посебно у односу на главне саобраћајнице, близина Бачке Паланке, а нарочито главне природне вредности Парка, које се односе на богат и разноврстан биљни и животињски свет, велику разуђеност и испреплетеност водених и копнених екосистема, чине ово подручје туристички изузетно атрактивним. Захваљујући знатним површинама под водом подручје овог парка природе, пружа изузетне погодности за узиваоце спортско-рекреативног туризма, односно спортског риболова, спортова на води и слично.

Језеро “Тиквара” представља најатрактивније језеро. Заједно са околином је заштићена као природно добро. Језеро Тиквара је највећа водена површина парка природе. Простире се између реке Дунав и насипа у дужини од 1 км. То је једино природно језеро на Дунаву настало померањем корита Дунава. Добило је име по баркама – тикварама у којима су рибари чували своју рибу. Процват доживљава после поплаве 1965. када је корито продубљено и стиче примат за спортски риболов.
Тренутна функција овог језера је купалишна и риболовна, док је поред београдске Аде
Циганлије једина алтернатива за одржавање свих врста спортова на води. Бачку Паланку сваке године посећује Дунавска регата а овде је позната и школа кајак која је изнедрила три олимпијска првака.