Културна добра у Бачкој Паланци

Археолошка налазишта

 Најзначајнији су: – локалитет “ Циглана” – локалитет “ Турски брег” – локалитет “Турски шанац “ – локалитет “ Багремара “ – локалитет на потесу Полој – локалитет “ Голокут” – локалитет “ Кулуштра – Црквине” 

На основу података Музеја у Бачкој Паланци, на територији општине је откривено, али у мањој мери и проучено 33 археолошка локалитета. Међу њима се бројношћу, очуваношћу, значајем истичу налазишта из бронзаног доба и средњег века. Најстарији предмети материјалне културе потичу из мезолита и везани су за локалитет “ Багремара “, локалитет на потесу Полој, локалитет “ Голокут” и локалитет “ Кулуштра – Црквине”. 

На граници бачкопаланачког и челаревског атара, на површини од неколико стотина хектара, на локалитету “ Чибска шума”, распростиру се рано – средњовековно насеље и некропола, који припадају времену сеобе народа, негде од VIII до X века. Бројни налази женских, мушких и дечјих украсних предмета коришћених за одећу, накит, посуде од керамике, коштани предмети, пршљенци за вретено, метални делови опреме коња, бројни налази посудица за ливење метала, тајанствени фрагменти римских цигли са урезаним симболима јеврејског култа (менора), и мноштво других налаза, сврстава овај локалитет међу налазишта светског значаја. Остеолошки материјал ових гробова показује карактеристике људи монголоидног типа, а најновија истраживања указују на упоредно присуство једне популације индоевропског типа. Бројни налази на локалитету “ Циглана” отварају могућности за дугогодишња будућа мултидисциплинарна истраживања. 

Северно од града, иза шуме Багремара (или Попина шума), налази се локалитет “ Турски брег” на коме се, такође спорадично, проналази бронзанодобни материјал. На овом локалитету вршена су 1986. године оријентациона ископавања којима је откривен материјал касног средњег века. Откривена је некропола са масовним гробницама које вероватно потичу из периода честих епидемија. 

“Турски шанац “ – земљано утврђење из латинског доба на потесу “Оберва”. Под заштитом државе од 1968. г. као археолошко налазиште од великог значаја. Рекогносцирањем терена у пробној сонди је откривена субструкција бедема елипсоидног утврђења од земље. Ерозијом и пољопривредним радовима знатно су оштећени ови бедеми, испред којих су се налазили ровови, а у њиховом горњем делу палисад. Унутар утврђења констатовани су објекти у виду полуземуница у којима су пронађени остаци керамичких судова латинског типа, гвоздене алатке и жрвљеви. Испред насипа на коме се налазио палисад, откривена су два рова који су служили за спровођење воде из Дунава око утврђења. Ово утврђење које се развијало на сусрету двају ера, имало је важну улогу како у привредно – трговачком тако и војно – политичком погледу.

Музеј града

Радом Аматерске музеолошке секције прикупљен је музејски материјал и 1982. године одлуком Скупштине општине основана је Музејска јединица у Бачкој Паланци која је деловала у саставу СИЗ-а за културу. Године 1992. она добија назив Музеј града и данас делује у саставу Установе за културу „Хазар“. У саставу музеја се налази археолошка, палеонтолошка, нумизматичка, етнолошка, историјска и ликовна збирка, као и стручна библиотека. 

Српска православна црква – Бачка Паланка 

Српска православна црква је подигнута у периоду између 1783. и 1787. године. Изградњу овога храма је започео Јозеф Циглер, зидар из Черевића а довршио је Ернест Херлеи, такође зидар из Черевића. Црква је посвећена св. Јовану Претечи. 

Католичка црква 

Римокатоличка црква је грађена од 1782.–1784. године. Саграђена је у барокном стилу (под заштитом је државе од 1984. године). Словачка Евангелистичка црква Словачка евангелистичка црква подигнута је 1893. године. То је једнобродни објекат мањих димензија са ниским звоником изразито заобљених облика и једноставном декорацијом. Црква се налази у Шафариковој улици, у непосредној близини Дунава, где и данас живи махом словачко становништво.

Дворац Дунђерски  – Челарево

Од 1834.–1837. Никола Бесереди је изградио Дворац. Градитељи су били Аман и Хофман. 1882. год. купио га је гроф Лазар Дунђерски, велепоседник из Сомбора. Исте године је саградио парни млин и фабрику шпиритуса. 1884. г. је успео да раскрчи половину парка и са десне стране недалеко од Дворца подигао је пивару и засадио хмељарнике. У дворац су долазили Лаза Костић, Паја Јовановић…

Музеј на отвореном „Кућа Савића“– Нештин 

Породична кућа Савић, представља развијен тип сеоске куће чија је појава карактеристична за подручје Срема у XVIII веку од плетара облепљена блатом. У традиционалном српском стилу, троделне основе, кров на две воде, прекривен трском, стрм. 

Радовима на санацији, конзервацији и рестаурацији нештинске Савићеве куће (1743), изградњом реплике троделне куће и штале од черпића из Сусека (почетак XIX века) и троделне куће са тремом и подрумом од камена и набоја из Черевића (1773), од 2012. до 2015. године, употпуњен је приказ развоја народног градитељства у Фрушкој гори током стогодишњег периода и започет рад на формирању Музеја на отвореном „Куће Савића“ у Нештину. 

2013.  изграђена је реплика Кућа са шталом из Сусека, Хлебна пећ са пушницом, извршена је санација, конзервација и рестаурација Амбара из Сусекa,  изведени су радови на текућем одржавању Куће Савића

Током госине спроведена је акција откупа покућства и намештаја у циљу опремања Куће Савића.

2014. izgrađena je  репликa Куће из Черевића, доведена је вода на парцелу и изграђен је пољски тоалет

2015.године, откупљен је, демонтиран, монтиран економски објекат-свињац из Сусека. А на доњој парцели, у непосредној околини Куће из Черевића изграђен је санитарни објекат-тоалет за посетиоце и кориснике комплекса.

Православна црква у Нештину

Црква је изграђена 1754. године у барокном стилу. У ентеријеру је богато резбарен иконостас који је извео Марко Гавриловић са сином Арсенијем Марковићем, а већим делом 1773, га је осликао највећи српски барокни сликар Теодор Крачун, као и Стефан Гавриловић (1800). Сачуване су и три иконе са старог нештинског иконостаса из 1741, рад зографа Станоја Поповића.

Непроцењиво благо представља икона са Богородичиног трона коју је насликао јереј Рафаило Милорадовић из Бачке Паланке 1724, за породицу Рашковић.

Иконостас Православне цркве у Нештину

 У цркви се налази чудотворна икона Св. Богородице из 1773. године. Поред тога ову цркву посебно краси  иконостас са 45 икона Теодора Крачуна из 1759. године, 4 старе престоне иконе из 1741, 9 целивајућих икона (рад Стефана Гавриловића), 3 целивајуће иконе непознатих аутора

Бициклистичка инфраструктура

1. Еуро Вело 6 ( секција 3, природна Дунавскабициклистичка стаза  , алтернативне и де тур стазе кроз Општину)
2. Бициклистичка рута Срем ( Нештин и Визић)
3. Једна обележена бициклистичка стаза у граду 
4. Два обележена паркинг места за бициклисте
5. Мерач бициклистичког саобраћаја –Локација ПП „ Тиквара“- Бачка Паланка