Шуме у општини Бачка Паланка

Багремара

Шума Багремара смештена је уз северни обод града и одувек је престављала омиљено излетиште посетилаца и бакопаланчана. Специјалним резерватом природе I и II категорије обухваћена је површина од 117ха. У оквиру резервата налази се хотел Гранд са тениским, одбојкашким, кошаркашким и тереном за мали фудбал. У непосредној близини налази се и одмаралиште Црвеног крста, погодним за школу у природи, семинаре са 50 смештајних јединица.

Мочварни чемпреси

У склопу парка природе Тиквара налази се споменик природе „Вештачка састојина
мочварног чемпреса“ као и споменик природе „Четири платана“. Мочварни чемпреси ће вас гостољубиво дочекати на почетку шеталишта а четири платана, стара око сто година ће вас сачекати на крају шетње. Састојину мочварног чемпреса називамо вештачком јер ова врста дрвета није аутохотна тј. домаћа на нашим просторима. Због тога мочварни чемпрес представља флористичку реткост за ово поднебље. Расте углавном на мочварном тлу те је у Паланци засађен на месту које му савршено одговара, уз непосредну близину Цврцине баре. Заузима површину од 0.22ха. Дрво је изузетне естетске и научне вредности. Старост стабала се процењује на око 70 година, а иначе могу доживети старост и до 1200 година.Мочварни чемпрес је листопадни четинар који мења боју својих четина у односу на годишња доба. Може да достигне висину и до 40м. Обим стабла износи од 2-3м. Карактеристика дрвета су „колена“ који имају необичан изглед јер расту око стабла тј.видљиви су кад се вода повуче, а развијају сена горњој површини корења. Имају улогу да обезбеде бољу стабилност мочварним чемпресима с обзиром да расту на муљевитој подлози.

Дрво цвета у марту, евентуално у априлу, а плодови се развијају од октобра до децембра. Природно станиште мочварног чемпреса су Сједињење Америчке Државе, а посебно је карактеристичан за државу Луизијану где је забележено „шампионско стабло“ мочварног чемпреса са 520,7цм пречника и 25м висине. Одакле таксодијуми тј. мочварни чемпреси у Бачкој Паланци, нема поузданих података али се зна да су Немци за време ИИ Светског рата били заинтересованиза њих. Постоји прича како су они ово дрво користили као сировину од које су правили крила авиона, али о овоме нема писаних докумената.