Приобаље Дунава

Дунав је наше највеће благо, и заједно са парком природе Тиквара чини јединствену целину приобаља.

Тиквара представља највећи зимовник беле рибе на Дунаву и ова вода је богата шараном, крупним примерцима штуке, смуђем, сомом и многим другим врстама рибе. О
организацији и развоју спортског риболова на Дунаву брину се риболовачка друштва која издају и одговарајуће риболовачке дозволе.

СИЛБАШ ЈЕЗЕРА

У атару Силбаша изграђено је 6 мањих језера-рибњака. Овде су јамуре претворене у језера тј.рибњаке што значи да се налазе у периферним деловима насеља. Величина појединих језера креће се између 30 ари па до 2ха. Дубина воде је до 2м. Рибњаци се водом снабдевају из поџемних ретензија уз помоћ бушених бунара. Јамуре-баре настале су ка последица копања земље з а прављење ћерпића или цигле.Сматра се да је најстарја јамура код железничке станице настала у време изградње пруге.

ЈЕЗЕРО БАГЕР

Вештачко језеро у индукционој равни Дунава, између индустријске зоне у којој је лоциран „Синтелон“ и Дунава. Има облик неправилног трапеза дужине 210м. Источни део језера је широк 200м а западни око 150м. До Багера се из Дунава долази са источне стране, каналом дугим 1000м а широким 50-70м. Језеро и канал су изграђени након поплаве 1966. године.У насип изграђен измеђун канала и језера са јужне стране и „Синтелона“ са северне стране, уграђен је багером ископан материјал, а на месту ископа остају канал и језеро названо Багер. При ниском водостају језеро је дубоко око 2м што је довољно да у њега могу упловитио шлепови са шљунком. Језеро користе и спортски риболовци а на његовој обали је и мања плажа као и ресторан „Калош-чарда“.

ЛОВРЕНАЦ

Ловренац је напуштени рукавац Дунава чије се контуре могу пратити све до Бачког Новог Села. Само дубљи делови овог корита имају воду током читаве године.
Између Ловренца и западног дела Букинског рукавца је ниски често плављени форланд (Букински рит) у коме заостаје већи бој бара које у топлијим деловима године пресуше, док Ловренац на подручју младенова има воду током читавог дела године.

МОХОВСКИ КАНАЛ, МОХОВСКИ ПРОКОП ИЛИ НОВИ ДУНАВ

Само 1,5км низводно од уласка Дунава на територију бачкопаланачке општине, код села Мохова прокопан је канал који представља један од највећих хидротехничких подухвата на Дунаву у другој половини XИX века. Канал је изграђен 1892-1893.године. Овим каналом је, осим скраћења пловног пута, одсечен велики Букински меандар који данас носи назив Букински рукавац или Стари Дунав. Он се налази код Младенова, а између њега и прокопаног канала је Шаренградска ада. Моховски канал између 1308 и 1314 речног км, дуг је 4,2км а пловни пут је овде, захваљујући каналу, скраћен за 8км. Ширина пловног пута у каналу, некад широком око 200м а данас 280- 500м, при ниском водостају износила је 30м. Ово је у великој мери отежавало пловидбу јер је мимоилажење бродова било немогуће. Пловидбу су ометали и бројни вртлози као и повећана брзина воде, а највише проблема правиле су подводне стене.

Моховски прокоп није у потпуности успео јер се при копању наишло на шчјунчану конгломератну плочу дебљине 190цм која није уклоњена, као ни поједини истуренији остењаци.Последњи већи радови у каналу обављени између 1934. и 1935. године извађено је 7.400 кубика стеновито-шљунковитог материјала. Овим је пловност побољшана јер се пловни пут проширио па сада износи 90м, а минимална дубина је нешто већа. Средње дубине у Моховском каналу су између 554 и 343м што је повољно за пловидбу. Ширина Моховског канала знатно је увећана и данас се повећава. Томе доприноси смањена ширина у додносу на узводни део, чврсте стене у подлози које спречавају дубинскуерозију и неотпорни алувијални седименти на обалама. Сталним обрубавањем створене су вертикалне обале високе 2-4м. Током последњих година тишину у каналу ремете потмуле тутњаве настале рушењем подлокане обале и ударањем у воду материјала и високих стабала топола. У циљу спречавања даљег ширења канала који негде достиже и 500м, у његовом доњем делу, уз десну обалу изграђена је 1964. обалоутврда у дужини 798м. У наредном периоду наставља се утврђивање узводног дела, тако да је данас цела десна обала канала заштићена од ерозије. Неопходно је исто учини и са левом обалом дуж Шаренградске аде. На самом уласку у Моховски канал, где се он одваја од Букинског рукаца, на „Горњем Шпицу“ Шаренградске аде изграђена је са обе стране обало утврда у дужини од 30м. Са ширег узводног дела вода је усмерена са бачке стране у правцу канала, створила велики брзак који преко шпица тече таквом брзином да је добар део камена однесен иако су комади били теши преко 50кг. Овај брзак и вртлози између њега и Шаренградске аде створили су дубину и до 13м.

Изор: Ада Шаренградска, Владимир Зобунџија, Шаренград 2017.године

КАНАЛСКА МРЕЖА

Након 2. светског рата Бачка је добила читав низ нових канала, поред реконструисаних старих канализованих речица. Сви канали и стари и нови данас представљају јединствен хидро-систем Дунав-Тиса-Дунав. Главни канал у систему ДТД дуг је у Бачкој 130км, а у Банату 143км.Главни задатак овог каналаје да прихвати све сувишне воде из средње Бачке и најзад из Мађарске око речице Киђош. Овај канал треба да послужи и за наводњавање у његовој близини а и за речни саобраћај. Поред овог главног канала изграђено је још неколико који имају задатак да врше одводњавање, али и наводњавање. Тако постоје нови канали између Савиног Села и Новог Сада, Богојева и Српског Милетића, Каравукова и Бачког Петровца, на Јегрички и неколико краћих.
У свим овим каналима вода се слива од запада ка истоку. Дунав је за 10м виши од Тисе и на основу тога је у стању да снабдева главни канал с довољним количинама воде. Али кад се на Дунаву појави ниски водостај, онда се у канале убацује вода помоћу велике црпке која је постављена западно од Бездана према Батини. Разлика у висини између ових река преброђава се преко неколико устава са преводницама за бродове.

Извор: Др.Барнислав Букуров, Бачка, Банат и Срем

КАНАЛИ

Укупна дужина Основне каналске мреже у Бачкој износи 420,8км. На подручју југозападне Бачке, којом управља водопривредно друштво „Дунав“из Бачке Паланке, налази се 98км каналске мреже. Од тога бачкопаланачкој општини припада око 30км а то је највећи део канала Каравуково-Бачки Петровац (23км) и мањи део канала Нови Сад-Савино Село (око 7км) у деспотовачком хатару. Канали имају континуирани пад у правцу југоистока што омогућава гравитационо отицање. Трасирани су ниским површинама, угроженим плитким поџемним и сувишним површинским водама, а одводњавање и јесте превасходни задатак канала. Други задатак овог канала је да омогући наводњавање током топлих летњих дана када биљке немају довољну количину влаге. У том циљу канали пружају добре могућности али се воде не користе довољно. Мелиоративне потребе, поред поменута два канала, омогућава и детаљна каналска мрежа. Каналске воде се могу користити и за водоснабдевање. Оне нисуј таквог квалитета да ви се користиле за водоснабдевање насеља, али се могу користити за потребе индустрије чиме се остварују уштеде занчајних количина квалитетнијих поџемних вода. Основна каналска мрежа има значајан саобраћајни задатак. Канал Нови Сад-Савино Село спаја канала Бечеј-Богојево са Дунавом код Новог Сада. Сталну везу са Дунавом омогућавају преводнице код Новог Сада и Богојева. Димензије канала Нои Сад-Савино Село су такве да њиме могу пловити двосмерно једноредни конвоји са пловилима носивости 1.000т и газом до 2,1м. Канал Бачки Петровац-Каравуково, који је код Бачког Петровца спојен са каналом Бечеј-Богојево, мањих је могућности. Део канала узводно од Б.Петровца у дужини од 20км својим димензијама омогућава једносмерну пловидбу бродовима носивости до 1.000т и газом до 2,1м и двосмерну 500т објектима, док целом дужином може да прими бродове са газом до 1,5м.

Квалитет воде у каналима врло је сличан квалитету дунавске воде која у канал долази захватањем код Богојева. То значи да припада или ИИ или ИИИ класи, а то је вода која се може користити за наводњавање и узгој рибе. Канали представљају врло повољна станишта за живот дунавских врста риба, нарочито за шарана, сома, смуђа, амура, толстолобика и за белу рибу. Вода из канала користи се и за узгој рибе у рибњацима. Режим водостаја у каналима зависи од режима Дунава и воље човека, тј.потреба, што значи да је диригован. Уз помоћ устава вода се пушта у канале и из њих испушта и одржава у жељеном нивоу. Детаљну каналскумрежу чине мањи мелиоративни канали који се уливају у канале основне каналске мреже или у Дунав. Обично се састоје од главног канала и његових мањих притока, који чине јединствене каналске системе. Сваки каналски систем дренира одговарајући слив. Поред ове основне намене, канали се могу користити и за наводњавање. Канали детаљне каналске мреже трасирани су тако да вода ка Дунаву и каналима може отицати гравитационо.