О Челареву

45°16′06″N19°31′19″E / 45.268333°N 19.521833°E

Пре Другог светског рата место се звало Чиб.  Доласком колониста из Босне, 1946. године, месту је промењено име у Челарево у знак сећања на народног хероја Здравка Челара (1917-1942). На самом улазу у Челарево налази се један од двораца некада надалеко чувене породице Дунђерски. Комплекс дворца на властелинском поседу је настао у другој половини 18. века. Од краја 19. века па до Првог светског рата био је стециште угледних политичких и културних личности тога доба. Између осталих дворац су посећивали Никола Тесла, Паја Јовановић, Стеван Тодоровић, а једно време је боравио и краљ Александар Карађорђевић. У Челареву (12 км од Бачке Паланке) је откривена и највећа некропола у Војводини с гробовима из 8 и 9. века и изванредним налазима (златни и остали скупоцени накит, оружје и оруђе), данас познато археолошко налазиште „Чибска шума“ . У селу  се налази фабрика пива Карлсберг, као и фудбалски клуб ЧСК Пивара.  Музеј пива у Челареву налази се у оквиру компаније Карлсберг, а отворен је 2008. године у част оснивача пиваре Лазара Дунђерског.

Уколико долазите из правца Новог Сада за Бачку Паланку искористите прилику да свратите у Челарево и посетите дворац породице Дунђерски из 19.века. Дворац је затворен за посете али је могуће обићи и прошетати кроз његов велелепни парк који је због своје лепоте и значаја проглашен спомеником природе.
У непосредној близини дворца Дунђерских налази се и Музеј пива у оквиру компаније „Carlsberg“.

МУЗЕЈ ПИВА „CARLSBERG“ ПИВАРЕ

Овакав јединствени мини центар који је спој традиционалног и модерног увешће вас у причу које је прво пиво настало из ове фабрике, како су се и на који начин допремали састојци који су потребни за прављења, а затим и како се складиштило и чувало пиво. Музеј је уређен по узору на Музеј пива у Копенхагену али је знатно мањи. У згради некадашње пиваре на спрату налази се збирка од 400 експоната. Авантуру у историју пиваре моћи ћете да видите кроз старе слике и писма оснивача Лазара Дунђерског, као и како су се и на који начин увесељавали радници приликом прослава. Веома ретке старине, које чак нису успели да скупе ни оближњи музеји тражене су на локацији около Челарева, па ћете тако имати прилику да видите и угоститељски инвентар који се користио пре 100 година.

Како историја није једино чиме се дичи наша пивара, у самом центру Музеја имаћете прилику да видите икоју су то савремени брендови којима пивопије придају највећу пажњу данас, а уколико нисте сигурни који су разлози за то….моћи ћете и да дегустирате једно од више врста пива које пивара производи или дистрибуира.
На самом крају, имаћете прилику да покажете колики сте љубитељ пива, па и самим тим и да купите по врло повољним ценама и промотивне мајице и качкете.

ДВОРАЦ ПОРОДИЦЕ ДУНЂЕРСКИХ У ЧЕЛАРЕВУ

Од споменичких вредности општине свакако је значајан дворац Дунђерски у Челареву.

Од 1834-1837 Никола Бесереди је изградио Дворац.Градитељи су били Аман и Хофман.

1882. год. Купио га је гроф Лазар Дунђерски велепоседник из Сомбора. Исте године је саградио парни млин и фабрику шпиритуса. 1884. г. Је успео да раскрчи половину парка и са десне стране недалеко од Дворца подигао је пивару и засадио хмељарнике. У дворац су долазили Лаза Костић, Паја Јовановић.Лаза костић је био кум свој деци Лазе Дунђерског. У позним годинама се заљубио у Ленку Дунђерски, која је већ 1895. умрла у Бечу. Из те неостварене љубави остала је песма Санта Марија дела Салуте. Објекат је грађен у виду дворца летњиковца и у неокласицистичком стилу са почетка 19 век. Некада је у њему била смештена збирка стилског намештаја са територије Војводине. Данас рестауриран намештај налази у Војвођанском музеју у Новом Саду.

Мали или „стари“ дворац је приземни објекат правоугаоне основе, који се налази лево од уласка у парк. Саграђена је 1798. год. Са дворишне стране је трем који почива на витким дрвеним стубовима са декоративно обрађеним капителима. На средишњем делу уличне фасаде се налази плитки ризалит са три прозора. Бочно десно крило има три проуора, а лево један. Прозори имају заштитне решетке од масивних, гвоздених, таласастих шипки. Поткровни венац украшавају мали кружни отвори са розетама. Високи кров је на две воде, а засечен је на ужим странама. Велики дворац има француски парк испред а енглески парк у задњем делу. Представља истакнут пример класицистичке архитектуре у Војводини. Предњу фасаду украшава портик са 4 дорска стуба, тимпаном и степеништем. Са леве и десне стране главног улаза на чеоној страни дворца, налази се по једна ниша која има исту висину и полукружни завршетак као и отвор за улазна врата. Главна фасада има по 4 прозора са сваке стране, који имају раван профилисан надпрозорник подупрт конзолама. Испод прозора се налази правоугаоно удубљење у којем се нижу по 6 украса у виду балустера. Зачеље показује релативно једноставно решење. Централни део је истурен испред фронта западне фасаде, у средини се налази излаз у парк у виду двокрилних врата, који води на терасу. Лево и десно од овог ризалита, налази се по три прозора, једнако декорисана као и прозори на прочељу дворца.

2000 и 2003 године – Рестауриран је намештај дворца и фасада саме зграде. 1970. стављен под заштиту као споменик културе од изузетног значаја.