Библиотекарство у Бачкој Паланци зачело се још давне 1869. године, у време када културни и уопште духовни живот на овим просторима све више добија духовни карактер. У том периоду појављују се друштва која набављају књиге и дају их на читање својим члановима. Ускоро се оснива Српска читаоница с циљем друштвеног, братског и пријатељског међусобног споразумевања и пријатне забаве која ће се у читању књига и новина, материјално потпомагати и одгајати.
Библиотека је тако постала место где су се одржавале беседе, предавања, вечери посвећене личностима и догађајима. У овом богатом делокругу рада оснивачи и чланови Српске читаонице нису пропуштали ниједну прилику да манифестују свој патриотизам и увек су делили судбину свог народа.
За време српско-турског рата 1876. године Читаоница у Бачкој Паланци је преко својих чланова прикупљала прилоге по српским домовима за слабо опремљену српску војску, а велики број омладинаца отишао је у Србију да помогне ослободилачкој борби. Уједно стално се обогаћивао књижевни фонд и чланство. До 1938. године Српска читаоница је имала 109 чланова, а до Другог светског рата око 250. Трагична је била судбина књижевног фонда у периоду 1941-1945 године. Део књига је спаљен од стране окупатора, а око 5000 књига се налазило у неадекватним просторијама.Резултат слика за старе књиге.
Након ослобођења Народна библиотека „Вељко Петровић“ је неколико пута мењала локацију. Упоредо са решавањем проблема смештаја, библиотека је успешно пратила све савремене трендове у библиотекарству, развијајући своју делатност на целој територији бачкопаланачке општине. Примењују се све форме рада са читаоцима у циљу популарисања књиге и њеног коришћења и окупљања што већег броја читалаца. Данас је Народна библиотека „Вељко Петровић“ веома значајна културна институција у јужнобачком округу и једна од најуспешнијих. Књижевни фонд има преко 135000 публикација. Библиотека има 13 огранака у околним селима и надзор над тринаест школских библиотека: Челарево, Деспотово, Пивнице, Силбаш, Параге, Младеново, Карађорђево, Обровац, Товаришево, Гајдобра, Нова Гајдобра, Нештин и Визић.
По својој развијености заузима високо место у Војводини.
Библиотека има:
- Одељење за одрасле кориснике
- Дечије одељење
- Завичајну збирку
- Научно одељење
- Одељење старе и ретке књиге
- Антикварницу и
- Књиговезницу
Набавка књига у току године креће се од пет до десет хиљада што је изнад републичког стандарда. У последњих пет година број корисника је порастао за близу 10% и сада има близу 12000 на 65000 становника. Број прочитаних публикација је је близу 120000, а број манифестација преко 100 годишње. У популарној акцији „Читалачка значка“ малишани су већ трећи пут шампиони у читању книига у Републици Србији. Библиотека је организатор и домаћин Фестивала Еколошког позоришта за децу.
Дуга традиција библиотекарства у Бачкој Паланци најбољи је показатељ да је књига овде пронашла своје право тле и поднебље.
Библиотеке су места за тражење свих одговора, места са традицијом, али и путеви којима се открива будућност. Библиотеке су магија у којима прошлост добија обрис успомене, где се речи чувају од заборава, и где под капом небеском свака лепота нађе своје место.
Народна библиотека „Вељко Петровић“ у свом дугом и плодном трајању, у времену које не подлеже дељењу на прошло и будуће, може да се похвали чињеницом да готово пола века носи име Вељка Петровића.
Вељко Петровић (1884-1967) – песник, приповадач, есејиста, историчар уметности, човек саткан од делића војвођанске земље, зрака сунца и плаветнила бачког неба. О њему је овако говорила Исидора Секулић:
„Он је реч земље. Заклео се на игру и смелост, на трошење живота и бацање коцке. Обећао је земљи да ће се његово биће у њој обескрајити, да ће у својој новели светковати просте ствари и приповедати врелу доброту и сјајну опасност… Г. Петровић пише модерну новелу и даје нам у њој савремени живот средњег и господског сталежа Срба у Уграској, често и у Босни, а понекад и црте из живота других огранака нашег народа.“
Вељко Петровић је рођен у Сомбору, 4. фебруара 1884. године. Гимназију на мађарском језику завршио је у родном Сомбору, а право од 1902. студира у Будимпешти. Истовремено је био питомац првог српског колеџа Текелијанума. Прве песме је почео да објављује 1905. године. Уређивао је књижевне часописе и листове; године 1911. емигрирао је у Београд; учествовао у балканским ратовима као ратни дописник; у Првом светском рату повлачио се са српком војском и рат провео у Женеви.
Сваке године, 5. фебруара, на дан рођења Вељка Петровића, наша установа свечано обележава Дан библиотеке. Тада желимо да покажемо своје успехе: колико су наши чланови прочитали књига, колико смо набавили нових, колико смо се трудили да успемо у остваривању својих задатака.
Наша Библиотека је преузела на себе задатак да се свеколика српска јавност подсети, разбуди и да јој се укаже на оно највредније што је изнедрио српски род. Вељко Петровић је заслужио вечни мир, али не и заборав.
„После стогодињице рођења (1984), о Вељку се углавном ћути. Осетљивог и рањивог – а таквим га виде сећања… снашла га је, ево неугодна постхумна полутишина. Читају се и проучавају други и друкчији, поетички актуелнији, или они потиснути и несхваћени, за живота скроз непрогледани… Проза Вељка Петровића – у бујности свога света и чудесној тананости израза – заслужује нове уживаоце и тумаче.“ (др Славко Гордић)
Српски језик 
English 